Извор: Данас

Број жалби против републичких органа је бар двоструко већи него против локалних, када је реч о области слободног приступа информацијама од јавног значаја. Много више проблема има на државном него на локалном нивоу.

Међутим, чињеница је да је и количина интересантних информација којима располажу републички органи много већа, па је већи и број захтева за приступ њима - истиче за Данас Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Шабић је, иначе, недавно реизабран на још један седмогодишњи мандат повереника.

Како оцењујете стање у области права на слободан приступ информацијама од јавног значаја у последњих седам година у Србији? Колики је напредак?

- Оцењујем га као неупоредиво боље него пре седам година, али истовремено и као недовољно добро. Напредак је евидентан, по оцени посматрача из ЕУ, СЕ или ОЕБС-а и по резултатима мониторинга независних експерата, у регионалним оквирима направили смо вероватно највећи напредак. Међутим, достигнути ниво транспарентности још није у складу са потребама даље демократизације друштва, а поготово са потребама борбе против корупције.

Извор: "Блиц"

Грађани се масовно жале

Марија Малеш

Како се предизборна кампања захуктава, поверенику за информације од јавног значаја Родољубу Шабићу стиже све више жалби грађана на активисте политичких странака који их у кампањи од врата до врата посећују у становима и доводе у непријатну ситуацију, посебно их узнемирујући чињеницом да располажу њиховим комплетним личним подацима.

Извор: Политика 

Јавност треба да зна како се припрема документ од чијег обима зависи живот хиљада људи, каже Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја

Минимум минимума је да јавности буду познати циљеви и критеријуми ребаланса буџета. Овим речима је за „Политику” повереник Родољуб Шабић коментарисао начин на који се прекраја државна каса. Тај процес, како рече, мора да буде неупоредиво јавнији.

– Дакле, ако је циљ смањење дефицита буџета, што је потпуно легитимно, треба унапред да знамо како се планира остварење тог циља. Да ли линеарним умањењем или по неким другим критеријумима. Као и ко, зашто и колико треба да смањује потрошњу. А то је потпуно непознато и остаје утисак да се ребаланс заснива на „идеји” да они који су већ штедели треба да штеде још више, а они који нису и не морају – критичан је Шабић.

Извор: "Блиц"

Велики део проблема у вези са спровођењем антикорупцијских закона попут Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Закона о јавним набавкама, Закона о агенцији за борбу против корупције, је последица чињенице да се казнене одредбе ових закона примењују веома слабо или уопште не примењују чак и у случајевима драстичног кршења закона.

Уз одсуство овлашћења независних органа надлежних за спровођење ових закона да сами покрећу прекршајне поступке (што је у надлежности неких министарстава) један од главних разлога таквог стања је веома брзо наступање застарелости.

Извор: "Политика"

Актуелни „Предлог Правилника о техничким захтевима за уређаје и програмску пордшку за законито пресретање електронских комуникација и задржавања података о електронским комуникацијама” повод је за репризу „гужве“ коју је у лето 2010 изазвао Предлог закона о електронским комуникацијама.

Тада су на предлог закона, поднетог на брзину и без икакве јавне расправе, реаговали Повереник за информације и Заштитник грађана, и широка, пре свега, стручна јавност. Ипак, закон је, уз одређена побошљања али и бројне недостатке, усвојен. Председник Републике је тада, потписујући закон, изјавио да због "стварања базе података о електронским комуникацијама грађана, која ће бити доступна органима безбедности и унутрашњих послова без одлуке суда” он “дели забринутост са независним државним органима, заштитником грађана и повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности”, те да је због тога, “после доношења овог закона, више него оправдано преиспитати и унапредити одговарајуће делове нашег правног система, како би се осигурала равнотежа између права на безбедност грађана и свих њихових осталих права.”

Извор: "Данас"

У Србији не постоји системска заштита узбуњивача на корупцију

трагом

Београд - Узбуњивачи, односно људи који пријаве случајеве корупције, у Србији не уживају заштиту, већ често бивају кажњавани, отпуштани са посла и малтретирани само због тога што су у свом предузећу пријавили тешке облике малверзација.

За само годину дана, откако постоји портал www.pistaljka.rs, на којем грађани уз заштиту идентитета могу да пријаве корупцију, поднето је више од 800 пријава из свих крајева земље.

Маријана Милосављевић, новинарка овог портала, каже за Данас да се грађани најчешће жале и пријављују корупцију у здравству и школству.

Извор: "Политика"

Могућност да службе безбедности, по процени која не подлеже оцени суда, приступају подацима, представља одступање од устава

Пресретање и задржавање података о електронским комуникацијама, једноставније речено листинга телефонских разговора, службе безбедности би могле обављати и без одлуке суда ако се усвоји предлог новог правилника о техничким захтевима за уређаје и програмску подршку за законито пресретање електронских комуникација и задржавање података о електронским комуникацијама. Поједине одредбе овог акта крше основна људска права, уносе несигурност и омогућавају произвољна тумачења, упозорава Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, који је јуче своје мишљење о правилнику проследио и Министарству културе, информисања и информационог друштва, задуженом за ову област.

Извор: "Блиц"

Недавно је, у Народној скупштини, на скупу посвећеном питањима реституције одговарајући на протесте присутних због мањка транспарентности у поступању власти у вези са реституцијом представник Владе, потпредседник Ђелић уз остало рекао: „Прошло је време када Вам је требао Родољуб Шабић, све податке ставићемо на Интернет“.

Ово „прошло је време“ нисам схватио злонамерно, напротив. Већ дуго се бавим решавањем бројних жалби у вези са приступом информацијама о реституцији, до којих се, на жалост, најчешће долази тек након интервенција Повереника за информације. Престанак потребе за таквим и толиким ангажманом би ме, разуме се, обрадовао.

Извор: "Блиц"

Пре неки дан срео сам се са Томасом Хамарбергом Комесаром за људска права Савета Европе (СЕ). И овај разговор са њим, као и сви ранији, будући да је Хамарберг изузетно занимљива личност, у светским релацијама афирмисан борац за људска права, добронамеран и врло културан саговорник, био је пријатан.

Извор: "Блиц"

У Србији никада нико није кажњен због незаконите обраде туђих података о личности. Овај податак је и у међународним оквирима заиста раритетан, па није случајно да је послужио и као повод за једну ироничну академску шалу (проф. Влада Водинелић) – „кад је у питању заштита података о личности, „статистика“ потврђује да Србија, без конкуренције, стоји најбоље. Јер да је било разлога, бар неко би морао бити кажњен.“