С тим у вези, Повереник Родољуб Шабић ће упутити писма Високом савету правосуђа, Државном већу тужилаца и Министарству правде указујући да се у конкретном случају ради о обради података о личности која, са више аспеката, није у складу са одредбама Закона о заштити података о личности.

„Не доводећи у питање значај рационализације броја запослених у јавном сектору укључујући, разуме се, и правосуђе, сматрам својом обавезом да укажем на то да за обраду података о личности оваквог обима и интензитета не постоји ни практична потреба ни ваљан правни основ.

Имајући у виду уставна и законска решења, било која обрада података о личности допуштена је само или на основу сагласности лица о коме се ради или на основу изричито законом утврђеног основа, а у конкретном случају не постоји ни једно ни друго. Ни позивање да тражени подаци, по одредбама Општег колективног уговора представљају критеријуме у поступку утврђивања вишка броја запослених, очигледно не може бити оправдање. Општи колективни уговор није закон. Уз то, чак и кад би оставили по страни питање ваљаности формалног основа, колективни уговор као први и основни критеријум при утврђивању запослених за чијим радом престаје потреба предвиђа оцену резултата рада. Тек ако запослени имају исте резултате рада примењује се као допунски критеријум имовинско стање. А тек ако имају и исте резултате рада и исто имовно стање примењују се и други допунски критеријуми који захтевају и обраду и нарочито осетљивих података, какви су на пример подаци о здравственом стању, трудноћи, инвалидитету или деци заосталој у развоју и сл.

Прикупљање оваквих података од свих запослених је непотребно и супротно елементарним принципима обраде података о личности - сразмерности и сврсисходности и стога није у складу са Законом о заштити података о личности."