Izvor: Politika

U poseban birački spisak jedne nacionalne manjine u jednoj beogradskoj opštini

bilo je upisano 276 lica, a naknadno je brisanje sa tog spiska zahtevalo njih 37

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije

Pre petnaestak dana jedan naš sugrađanin, A. H., podneo je žalbu povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zbog kršenja odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. U toj žalbi naveo je da je dobio rešenje uprave gradske opštine Novi Beograd, kojim je upisan u poseban birački spisak jedne od nacionalnih manjina, iako nikada nije podneo zahtev da bude upisan u taj spisak. Naveo je da smatra da su njegovi lični podaci zloupotrebljeni, i tražio da poverenik preduzme mere radi zaštite njegovih prava.

Izvor: Blic

Pre nekoliko dana ministar unutrašnjih poslova, prihvatajući sugestiju poverenika za informacije, doneo je odluku da MUP prestane sa primenom „pravilnika o službenoj i državnoj tajni i o načinu izdavanja i oslobađanja od čuvanja službene i državne tajne” i da ovaj akt bez odlaganja zameni novim. Iako je reč o pojedinačnom pravilniku koji je u primeni samo u MUP-u, ova stvar ima i širi načelan značaj.

Izvor: „Alo“

INTERVJU NEDELjE Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Prisluškivanje građana bez odluke suda, najviše osporavano rešenje predloženog  zakona o elektronskim komunikacijama, nije ništa drugo do metod režima  Slobodana Miloševića. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, upozorava u intervjuu za „Alo!“ da je Srbija pred dilemom da li će da legalizuje metode Miloševićevog nasleđa ili će da poštuje sopstveni ustav.

Neće Srbija zaličiti na „Velikog brata“ jer ni sada ne liči na to. Rešenja koja se predlažu nisu novost, ona postoje odranije, ona su nasleđe još iz Miloševićevog vremena. Dilema je samo hoćemo li to da legalizujemo ili da menjamo, da unapređujemo, odnosno da prilagodimo ustavnom rešenju iz člana 41, koje izričito predviđa da je „tajnost sredstava komuniciranja nepovrediva i da su odstupanja od nje dozvoljena samo na osnovu odluke suda.“ Ja sam, u svakom slučaju, za poštovanje Ustava.

Izvor: "Blic"

Parlamentarna skupština SE je nedavno, usvajajući Rezoluciju o zaštiti „whistle blowers-a“ (duvači u pištaljku, insajderi ili, kako se sve češće kaže „uzbunjivači“), pozvala sve članice da preispitaju svoje krivične, radno-pravne i medijske propise i obezbede zaštitu ljudima koji radi javnog interesa i suprotstavljanja kriminalu i korupciji dolaze u sukob sa (ne)formalnim pravilima o „tajnama“ i zato snose neprijatne konsekvence.

Mi i bez poziva imamo mnogo razloga da se pobrinemo za ovakve ljude. S tim u vezi navešću “pet lakih komada”, kako ironično zovem grupu slučajeva u kojima su nalozi Poverenika nailazili na žestok otpor i realizovani su uz velike probleme. Spisak bi mogao biti i duži ali za ilustraciju nema potrebe.

Izvor: Blic

Da bi se zaštitili oni koji zarad opšteg dobra progovore o kriminalu i korupciji potrebne su intervencije u oblasti krivičnog, radnog i medijskog prava, poručuje Rodoljub Šabić

Oni ljudi koji se odvaže da zarad zaštite javnog interesa progovore o kriminalu i korupciji u kompaniji ili državnoj instituciji u kojoj rade gotovo uvek plate visoku cenu takvog postupka. Najčešće bivaju optuženi da su „odali poslovnu tajnu”, što direktorima posluži kao alibi kada uručuju otkaze. Zbog takve „prakse” Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, zatražio je da pravni poredak Srbije pruži zaštitu i određeni status „uzbunjivačima”, odnosno insajderima ili kako ih još zovu – „duvačima u pištaljku”.

Izvor: Blic

U Skupštini zakon sa spornim odredbama

BIA, po saznanjima “Blica” pisala deo Zakona o elektronskim komunikacijama koji

joj omogućava praćenje razgovora bez obavezne odluke suda

T. N. Đaković

Bezbednosno-informativna agencija može da prati s kim, kada, koliko dugo i odakle komunicirate telefonom ili i-mejlom. I za to joj ne treba nalog suda. Dovoljan je potpis njenog direktora. Novi zakon o elektronskim komunikacijama, od juče na usvajanju pred parlamentom, nijednom svojom odredbom to pravo ne ograničava. Ako zakon bude usvojen, kontrola praćenja ovih podataka biće u rukama onih koji ih prate - BIA.

Izvor: "Blic"

Od 15. maja ove godine na zvaničnoj elektronskoj prezentaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – www.poverenik.rs nalazi se, shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti Centralni registar zbirki podataka. Popunjavanje i funkcionisanje Centralnog registra podrazumeva čitav niz obaveza svih rukovaoca zbirki podataka o ličnosti (preduzeća, preduzetnici, organi vlasti…). Rok za izvršenje tih obaveza (godinu dana od stupanja na snagu zakona), sankcije za neizvršenje, odnosno za propuštanje roka utvrđeni su zakonom.

Izvor: "Blic"

Dobro je što mediji sve više pažnje obraćaju zaštiti podataka o ličnosti. Manje je dobro što birajući “pikantnije” teme ponekad skreću pažnju sa nekih mnogo bitnijih. To je slučaj i sa kritičkom ocenom Poverenika za informacije i zaštitu podataka o ličnosti o JMBG, datom na traženje novinara, Zaista smatram da je mana JMBG što svakom ko ga vidi nepotrebno nudi više podataka o ličnosti i što je nepromenljiv, pa povećava rizik zloupotrebe. Ali, to ne znači da ga moramo odmah menjati. A još manje da je JMBG naš glavni problem u ovoj oblasti. Kamo sreće da jeste.

Insajderi u Srbiji bez zaštite

Izvor: „Dnevnik“

U tranzicionim vremenima istina prva nastrada. Društvo obavijeno korupcijom prosto vapi za pojedincima koji imaju poštenje i hrabrost da „cinkare“. Ali ne da cinkare iz zlobe i pakosti, već da bi razotkrili razarača srpske države – korupciju. No, malobrojni i dobrodošli insajderi u srpskom društvu ostavljeni su na vetrometini i prepuš teni sami sebi nakon što su otkrili korumpiranog šefa, funkcionera koji je primio mito i omogućio da neko pobedi na tenderu, ili nakon što su obelodanili da njihova fabrika u kojoj rade ispušta u reku opasne hemikalije, obelodanili da se neko

nezakonito prisluškuje...

Izvor: „Danas“

Lični stav

Mnogi mediji su, nedavno, preneli vest da će u Narodnoj skupštini Republike Srbije biti formirana radna grupa sa zadatkom da pripremi zakona koji treba da stvori pretpostavke za rešavanje brojnih otvorenih pitanja u vezi sa problemom „nestalih beba“. Predsednica Skupštine je, najavljujući formiranje te radne grupe, iznela da je neposredan povod za to bilo ukazivanje Poverenika za informacije na opravdano nezadovoljstvo značajnog broja roditelja. Iako sam tu, korektnu, opasku predsednice Skupštine doživeo kao satisfakciju za nastojanje da pomognem grupi ljudi pogođenih nesretnim slučajem, ona me i podsetila na nešto što je verovatno najružnija stvar u poslu kojim se bavim – na česte „susrete“ sa primerima neshvatljive ljudske bezobzirnosti. A sticaj okolnosti je hteo i da me, nezavisno od te vesti iz Narodne skupštine, na istu stvar podseti jedan aktuelni slučaj iz prakse koji je i tematski i vremenski sa njim potpuno koincidirao.

Taj slučaj je ovih dana trebalo da bude okončan donošenjem rešenja Poverenika za informacije kojim je naloženo Medicinskom fakultetu, Institutu za patologiju u Beogradu da najdocnije u roku od 5 dana „obavesti NN da li poseduje zapisnik o obdukciji i obdukcioni nalaz kao i dokumente iz kojih se može saznati ko je i kada, posle obdukcije, preuzeo leš njenog novorođenčeta..., te da joj ukoliko te dokumente poseduje dostavi kopije istih.“