S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

„Posle četiri godine važenja nekog zakona trebalo bi da je suvišno bilo koga a pogotovo organe vlasti podsećati na obaveze koje po tom zakonu imaju. Međutim, imajući u vidu, nažalost evidentnu nedisciplinu organa vlasti prema sopstvenim obavezama, kao i potrebu da Narodnoj skupštini na što kompletniji način predstavim stanje u ovoj oblasti, smatrao sam uputnim da još jednom podsetim organe vlasti na obavezu da dostave Izveštaje sa relevantnim informacijama o broju i sadržini podnetih zahteva za slobodan pristup informacijama, o načinu postupanja sa istim, o broju i razlozima žalbi protiv postupaka ili akata kojima su informacije uskraćene, o naplaćenim naknadama za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama i pre svega, o merama preduzetim u vezi sa objavljivanjem Informatora i obukom zaposlenih za kvalitetno izvršavanje obaveza iz zakona.

Ne želim da prejudiciram sadržinu Izveštaja, niti da budem pesimističan, ali mislim da, mada će, kao i svake godine, izvesno potvrditi određen napredak, neće pružiti mnogo razloga za zadovoljstvo. Ovo se posebno odnosi na obavezu objavljivanja Informatora o radu utvrđenu čl. 39 Zakona o slobodnom pristupu informacijama i razrađenu Uputstvom za objavljivanje informatora o radu državnog organa, koje sam kao Poverenik doneo na osnovu zakonskih ovlašćenja.

I da nema izričite zakonske obaveze objavljivanja Informatora o radu, organi vlasti kao i subjekti koji raspolažu javnim ovlašćenjima ili imovinom, trebali bi da nastoje da na proaktivnoj osnovi, i ne čekajući da to neko konkretno zahteva pruže javnosti što više relevantnih, ažurnih informacija o sopstvenom radu. Nažalost, čak i striktnu zakonsku obavezu mnogi ne izvršavaju, a i velika većina onih koji ima objavljeni Informator o radu ne održava ih u ažurnom stanju, a u Informatorima se po pravilu ne nalaze, ili retko nalaze informacije koje su najčešće predmet interesovanja javnosti. Usled toga smo kao društvo lišeni snažnog kontrolnog mehanizma, efikasnog u borbi protiv zloupotreba i korupcije, kakav javnost predstavlja u velikoj većini demokratskih društava. Uz to javnost do informacija na koje nesporno ima pravo, dolazi tek kroz ekscesne, gotovo skandalozne situacije. Šteta usled ovog je velika i evidentna.

Objavljivanje Informatora o radu je izričita zakonska obaveza za čije neizvršenje je predviđena i prekršajna sankcija. Krajnje je vreme da se subjekti vlasti prema svojim obavezama počnu odnositi na korektan način, na način koji inače zahtevaju od građana. I krajnje je vreme da Vlada Srbije aktivira u potrebnom obimu i kapacitetu nadzorne mehanizme koji će pored ostalog obezbediti da oni koji krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama i ne poštuju Ustavom i zakonom zajamčena prava javnosti, za to počnu da snose i odgovornost.“