Dostupnost pravosnažnih sudskih presuda i pravnih shvatanja i autorska prava

Informacije iz pravosnažnih sudskih presuda su nesporno informacije od javnog značaja u smislu čl. 2. st.1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04,54/07, 104/09 i 36/10) jer su nastale u radu suda, kao organa vlasti u smislu ovog zakona, opredmećene su, tj. sadržane su u određenim dokumentima, u posedu su sudova i odnosi se na ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Postojanje ovog interes se uvek pretpostavlja, prema čl.4. Zakona, s tim da organ, kada osporava ovaj interes štiteći neki drugi pretežniji, ima zakonsku obavezu da to i dokaže. U Pogledu pravosnažnih presuda, tu situaciju bi vrlo teško bilo zamisliti. 

Dostupnost informacija od javnog značaja,a time i onih sadržanih u presudama, prema citiranom  zakonu, obezbeđuje se na dva načina. Prvi je na zahtev tražioca informacija, prema proceduri koja je propisana ovim zakonom, kojim je takođe uređen i postupak zaštite ovog prava, po žalbi u postupku pred Poverenikom, odnosno po tužbi za upravni spor Upravnim sudom, kada su u pitanju organi iz čl. 22.st.3. Zakona.

Ako su u pitanju informacije koje su već objavljene i dostupne u zemlji (u  javnim glasilima, publikacijama i sl.) ili na Internetu, organ vlasti ih ne mora dostavljati tražiocu na njegov zahtev, ali ga mora obavestiti o nosaču informacije, tj. gde je i kada tražena informacija objavljena, osim kada je to opšte poznato.

Drugi nači je da organ vlasti informacije nastale u njegovom radu ili u vezi sa radom objavljuje na proaktivnoj osnovi, tako da one budu dostupne svima na Internet prezentaciji organa i bez posebnog zahteva, u skladu sa čl.39. Zakona, na način propisan Uputsvom Poverenika, o objavljivanju informatora o radu(„Sl.glasnik RS“ br. 57/05). Ova zakonaska obaveza odnosi se i na sudove. 

Kada su u pitanju informacije od javnog značaja, pitanje autorstva se, po mišljenju Poverenika, ne može postavljati jer se radi o informacijama koje su „proizvodi“javnog sektora, koje su proistekle iz vršenja javne vlasti, odnosno iz obavljanja javnih funkcija. Osim toga, ostavrivanje prava na pristup ovoj vrsti informacija, zasniva se na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije novinara i javnih glasila(čl. 6. i 7.Zakona).

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti, br.011-00-150/2010-03 od 09.06.2010.god)

Zloupotreba prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja

O tome da li se u nekom slučaju radi o zloupotrebi prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u smislu čl. 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl.glasnik RS br.120/04), pre Poverenika kao drugostepenog organa, svoj stav treba da izrazi prevostepeni organ pri postupanju po podnetom, konkretnom zahtevu, ceneći sve raspoložive činjenice i okolnosti u vezi sa zahtevom. Poverenik svoj stav o ovom pitanju izražava u odluci po eventualnoj žalbi.

Načelno, stav je Poverenika da se može postaviti pitanje zloupotrebe prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja kada su zahtevi previše neodređeni ili obuhvataju izuzetno obimnu dokumentaciju, ili nalažu nesrazmerno velike napore organa u postupanju, ili se nerazumnim i čestim traženjem ometa normalan rad organa, a pri tom organ vlasti čini dodatne napore u postupanju i iskazuje spremnost prezentiranja traženih informacija. Ipak, imajući u vidu mogućnosti eventualne zloupotrebe odredbi člana 13. treba ih tumačiti krajnje restriktivno. Primera radi, u uporednom pravu ovakva ograničenja prava na slobodan pristup informacijama primenjuju se samo izuzetno, a neka nacionalna zakonodavstva ih čak i ne poznaju.

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti, br br.011-00-37 /2007-03   od  23.04.2007.god)

Dostupnost informacija iz ugovora o privatizaciji licu koje se ne legitimiše kao manjinski akcionar

U pogledu prava trećeg lica koje se ne legitimiše kao manjinski akcionar, na pristup informacijama sadržanim u ugovoru o prodaji između subjekata privatizacije, treba imati u vidu odredbe člana 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (" Sl. glasnik RS" br.120/04) po kojima se smatra da postoji zakonska pretpostavka o opravdanom interesu svakog tražioca informacije na pristup informacijama od javnog značaja, s tim što je obaveza organa vlasti da dokaže, ukoliko misli suprotno. Dokazivanje da ne postoji opravdan interes  javnosti da zna, nije moguće  kada su u pitanju informacije koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine.

Prodajni ugovor između subjekata privatizacije, kao dokument koji je nastao u vezi sa radom organa, jeste informacija od javnog značaja, u smislu čl.2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Oznaka tajnosti koju po pravilu sadrže navedeni ugovori, sama po sebi ne predstavlja dovoljan osnov za uskraćivanje informacija koje su u njima sadržane.

Za isključenje ili ograničenje od slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, poterbno je da organ vlasti dokaže da to čini radi zaštite od ozbiljne povrede nekog pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu, a koji su navedeni u članu 9. ovog zakona ili radi zaštite privatnosti i drugih prava ličnosti, u skladu sa članom 14. zakona

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti, br.011-00-23/2006-03  od  20.06.2006.god.

Obaveza organa vlasti da omogući pristup dokumentima čiji je izdavalac drugi državni organ

Sa aspekta primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (" Sl. glasnik RS" br.120/04) , nije odlučujuće pitanje nadležnosti organa u vezi sa nastankom  dokumenta. Sama činjenica posedovanja dokumenta od strane bilo kog organa javne vlasti koji je nastao u vezi sa njegovim radom,  stvara obavezu organa i da obezbedi njegov pristup na zahtev tražioca informacije.

Pitanje obezbeđenja pristupa dokumentu  kojim organ vlasti raspolaže, a koga je sačinio drugi organ, može biti značajno u slučaju kada se radi o dokumentu koga je izdavalac označio nekom od  oznaka tajnosti, pa je i logično da sam skine takvu oznaku i učini ga dostupnim, ako za uskraćivanje ili ograničenje pristupa takvom  dokumentu ne postoje  razlozi taksativno navedeni u  ovom zakonu.

Poverenik može imati razumevanje za probleme organa vlasti zbog obimnosti dokumentacije čiji pristup se traži i ograničenih kadrovskih i drugih potencijala organa za postupanje po zahtevima tražioca, što može biti pospešeno ažurnim postupanjem tog organa  po odredbama ovog zakona, ali nije nažalost u mogućnosti da utiče na to kom organu će se tražilac obratiti  za pristup informaciji u slučaju kada više organa raspolaže istom informacijom, odnosno dokumentom. U tom smislu, Poverenik nastoji  da svi organi  javne vlasti poštuju odredbe ovog zakona, a da u suprotnom, bez razlike, snose posledice propisane zakonom .

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti, br.011-00-23  /2006-03  od  20.06.2006.god.

Pitanje da li je izveštaj državnog organa o potrošenim sredstvima za službena putovanja u inostranstvo  informacija od javnog značaja, ako jeste, da li je u tom slučaju organ u obavezi da tražiocu da sve tražene informacije o imenima lica koja su išla na službeni put, radnom mestu, kada su zasnovala radni odnos u organu, ukupnom radnom stažu, mestu, dužini i svrsi putovanja, načinu plaćanja troškova  i sl.

Informacije iz izveštaja državnog organa o potrošenim sredstvima za službena putovanja u inostranstvo, jesu informacije od javnog značaja u smislu člana 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (" Sl. glasnik RS" br.120/04), jer su nastale u vezi sa radom državnog organa  i  sadržane su u određenom dokumentu.

Načelno, sve informacije koje se tiču raspolaganja budžetskim sredstvima, pa i one o potrošenim sredstvima za službena putovanja,  jesu informacije  za koje postoji interes  javnosti i one  moraju biti  dostupne.

Navedeni podaci tj.  informacije o  licima koja su išla na službeni put, mestu, dužini i svrsi putovanja, načinu plaćanja troškova,  same po  sebi, takođe ne spadaju u kategoriju informacija u pogledu kojih bi postojali razlozi za uskraćivanje pristupa. Međutim, ukoliko pored ovih, traženi dokument sadrži i neke druge informacije koje zadiru u privatnost ( npr. brojeve bankarskih računa, adrese stanovanja i sl.)  i koje u tom smislu mogu biti ograničene u skladu sa odredbama člana 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, treba postupiti u  skladu  sa odredbom člana 12. ovog zakona i takve informacije zaštititi  prilikom davanja kopije traženog dokumenta.

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti, br. 06-00-29/2006-04  od  09.05.2006.g)

Obaveza  dokazivanja  interesa

Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04), opravdan interes javnosti da zna, u načelu, postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. Tražilac informacije ne treba da dokazuje da ima interes da zna za određenu informaciju, niti da dokazije da je taj interes opravdan. Prema članu 15, stav 4. Zakona, organ javne vlasti ne sme od tražioca da zahteva navođenje razloga za podnošenje zahteva.

Ako organ javne vlasti uskrati tražiocu pristup određenoj informaciji, dužan je da dokaže da je to u konkretnom slučaju opravdano radi zaštite pretežnijeg interesa. To mogu biti razlozi bezbednosti ili odbrane zemlje, otkrivanja učinioca krivičnih dela, vođenja sudskog postupka, zaštite privatnosti ili drugi, u svakom slučaju razlozi izričito predviđeni zakonom.

Posebno  se naglašava da je članom 4. Zakona predviđeno da organ javne vlasti nikada ne sme da uskrati pristup informacijama koje se odnose na ugrožavanje i zaštitu života i zdravlja ljudi i životne sredine. Dakle, u pogledu ovakvih informacija organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da za njih zna.

(Iz saopštenja za javnost koje je Poverenik dao 04.07.2005.g.)

Odnos Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i drugih zakona

Reagujući povodom utvrđivanja Predloga zakona o policiji od strane Vlade Republike Srbije, zbog nesaglasnosti  odredaba člana 5. tog zakona sa rešenjima iz Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Poverenik je 26.10.2005.g. izdao  saopštenja za javnost koje glasi:

„Kao slični zakoni u demokratskom svetu, i naš Zakon predviđa da građanin, koji traži informaciju, nije dužan da dokazuje da za to ima interes.

Predviđanjem, kao u slučaju čl. 5. Predloga zakona o policiji i čl. 153. Predloga zakona o prekršajima, obaveze dokazivanja „opravdanog", ili „pravnog", ili „na zakonu zasnovanog", ili „osnovanog" interesa, izaziva se nepotrebna konfuzija i otvaraju mogućnosti za ograničavanje prava građana.

Bilo bi mnogo bolje da predlozi novih zakona, u vezi sa pristupom informacijama, sadrže odredbe koje upućuju na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, umesto kontroverznih rešenja. Teško je razumeti kakva je logika predlaganja takvih rešenja, jer ne može biti sumnje da u slučaju kolizije priotitet mora imati Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je za konkretnu materiju  leks specialis.

Uostalom, i Deklaracija o dostupnosti informacija, koju su u decembru 2004. zajednički usvojili specijalni izvestilac Ujedinjenih Nacija za slobodu mišljenja i izražavanja, predstavnik OEBS-a za slobodu medija, i specijalni izvestilac Organizacije američkih država za slobodu izražavanja, izričita je u pogledu toga da, u slučaju suprotnosti, zakon o dostupnosti informacija ima prioritet u odnosu na sve ostale zakone.

Svi organi vlasti treba da daju doprinos afirmisanju demokratskih principa sadržanih u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja", a Vlada i Skupština posebno."

(Iz saopštenja za javnost koje je Poverenik dao  26.10.2005.g)

Postupanje organa kod već objavljenih informacija

U pogledu informacija koje su već dostupne javnosti, odredbom člana 10.

Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS" br.120/04), propisano je da organ vlasti ne mora tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama ako se radi o informacijama koje su već objavljene i dostupne u zemlji ili na internetu, s tim što je organ vlasti u tom slučaju u obavezi da u odgovoru na zahtev tražioca, označi nosač informacije, tj, broj službenog glasila u kome je informacija objavljena, osim ako je to opštepoznato.

Zakonsku formulaciju „osim ako je to opšte poznato" treba tumačiti krajnje restriktivno. Dobra volja organa, ali i potreba afirmacije ideje da se „princip vladanja" u radu organa vlasti zameni „principom dobrog upravljanja", traži od organa vlasti da se potpuno uzdržavaju od ove mogućnosti.

Pojam opštepoznatog, u smislu citiranih odredaba, pored uslova u pogledu  dostupnosti većem broju građana, svakako zavisi od niza konkretnih okolnosti, kao npr. od toga ko je tražilac informacije, da li je tražilac lice kome su službena glasila dostupna  na mestu rada po prirodi posla koji obavlja, ukoliko je zaposlen, zatim od njegovog  obrazovanja, zanimanja i sl. Okolnost da se  tražilac sam pozvao na propis kao mogući izvor informacije, navodeći i službeno glasilo u kome je objavljen, ukazuje na moguću mu dostupnost  informacije, u kom slučaju će organ u odgovoru tražiocu samo potvrditi gde je informacija sadržana i  objavljena. Ovo uz uslov da taj propis doista sadrži onu informaciju koja se zahtevom traži. Takva situcija dakle ne oslobađa organa  javne vlasti od postupanja, tj. odgovora  tražiocu.

Kada se radi o opštim aktima preduzeća ili drugog lica koji nisu objavljeni u službenom glasilu, a  u vreme traženja se ne nalaze, odnosno nisu dostupne na drugom nosaču informacija (veb sajtu i sl.), informacija se ne može uskratiti s pozivom na odredbe člana 10. Zakona , uz obrazloženje da su opšti akti ranije bili istaknuti na oglasnoj tabli preduzeća pre stupanja na snagu.

(Iz odgovora organu br: 07-00-76/2005-04  od 30.09.2005. g. i  br.011-00-18 /2005-01  od 25.11. 2005.g.)

Da li pravo na pristup informacijama od javnog značaja podrazumeva i pravo na dobijanje izvoda iz zemljišnih knjiga

Sadržina prava na informaciju, prema čl. 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04) obuhvata pravo tražioca informacije da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna , zatim  pravo da mu se informacija učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji informaciju sadrži, pravo na  kopiju tog dokumenta kao i pravo, da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom ili na drugi način. Pri tome, pod informacijom od javnog značaja u smislu ovog zakona, prema čl. 2, podrazumeva se svaka informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, koja je nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti , sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Ukoliko se sadržina podnetog zahteva odnosi na kopiju postojećeg dokumenta kojom organ vlasti raspolaže, nesporno je pravo tražioca u skladu sa Zakom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja da mu se kopija tog dokumenta sa traženim informacijama učini dostupnim u skladu sa ovim zakonom.

Ukoliko se pak radi o zahtevu za izdavanje izvoda iz zemljišnih knjiga ili o zahtevu za izdavanje neke druge javne isprave,  ne radi se o zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, jer izdavanje isprave podrazumeva njeno sačinjavanje na osnovu podataka iz  javnih evidencija, po posebno uređenom postupku.

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti br. 07-00-232/2- 2005-03   od 25.11. 2005.g. i  br.011-00-18  /2005-01  od 25.11. 2005.g.)

Obaveza organa vlasti da omogući pristup dokumentima koja se dostavljaju  nadležnim organima koji vrše nadzor

Sama činjenica da postoji zakonska obaveza organa vlasti da određene podatke ili izveštaje dostavlja  državnom organu koji vrši nadzor nad njegovim radom, ne oslobađa organa javne vlasti od obaveze da na zahtev tražioca dostavi informacije  u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer ovaj zakon ne predviđa mogućnost isključenja ili ograničenja  prava na pristup  informacijama samo iz tog razloga.

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti, br.011-00-18  /2005-01  od 25.11. 2005.g.)

Da li se Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odnosi na Univerzitet u Beogradu i druge ustanove koje obavljaju delatnost obrazovanja u skladu sa Zakonom o javnim službama i posebnim zakonima

Organ javne vlasti u smislu člana 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br.120/04), pored državnog organa, je i pravno lice koje osniva ili finansira u celini,  odnosno u pretežnom delu državni organ.

U skladu sa tim,  univerziteti i druge ustanove obrazovanja koje je osnovala Republika ili koje  se finansiraju u celini ili u pretežnom delu iz budžeta Republike Srbije, jesu organi javne vlasti u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja  i na njih  se ovaj zakon primenjuje.

( Iz odgovora Poverenika organu vlasti Br. 011-00-12  /2005-03  od 18.10.2005.god.

Postoji li obaveza državnog organa u pogledu izrade informatora o radu u situaciji kada organ ima prezentaciju putem veb sajta,  koju smatra  racionalnijim rešenjem

Izrada, oblik i sadržina informatora definisani su  odredbama člana 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Istim članom, izričito je utvrđena i obaveza državnog organa da zainteresovanom licu omogući uvid u informator, ili da mu da primerak istog.

Prema tome, zakon nije ostavio na volju organu vlasti  da ceni da li će sačiniti i objaviti ovaj dokument, niti pitanje racionalnosti takvog rešenja,  već je to propisao kao izričitu zakonsku obavezu državnog organa.

(Iz odgovora Poverenika br. 021-01-5 /2006-03  od 02.02.2006.god.)

Da li se obaveza izrade informatora o radu odnosi na javno komunalno preduzeće grada, odnosno opštine

Obaveza izrade informatora o radu iz člana 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisana je za one organe vlasti koji u smislu  čl. 3.st.1. tač.1. ovog zakona, imaju status državnog organa.

Državni organi iz člana  3. stav 1. tačka 1)   Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br.120/04), u smislu ovog zakona su državni organi, organi lokalne samouprave i organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja.

Poveravanje javnih ovlašćenja u našem pravnom sistemu vrši se isključivo zakonom.

Prema čl. 2. Zakona o komunalnim delatnostima ( „Sl.glasnik RS" br 16/97 i 42/98) opština, grad, odnosno grad Beograd uređuje i obezbeđije uslove za obavljanje komunalnih delatnosti i njihovog razvoja, a prema Zakonu o lokalnoj samoupravi ( „ Sl.glasnik RS" br. 9/02,33/04 i 135/04)  uređivanje i obezbeđivanje obavljanja i razvoja komunalnih delatnosti  u  opštini jesu poslovi koji spadaju u izvorni delokrug opštine, a ne u poverene poslove.

Kada je osnivač javnog komunalnog preduzeća grad, odnosno opština , to isti preko tih preduzeća, poslove komunalne delatnosti obavljaju kao svoje izvorne poslove.

Iz navedenog proističe da javno komunalno preduzeće grada, odnosno opštine nije državni organ u smislu čl.3.st.1.tač.1) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nema zakonsku obavezu objavljivanja informatora o radu iz čl.39. ovog zakona.

Ovo naravno ne znači da ova preduzeća, kao organ javne vlasti u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ne treba, radi informisanja javnosti, odnosno korisnika svojih usluga, da objave na odgovarajući način što više informacija o svom radu, posebno o procedurama u kojima se odlučuje o pravima i obavezama građana i pravnih lica, kao korisnika komunalnih usluga i sve druge informacije za koje javnost ima interes da zna.

(Iz odgovora Poverenika tražiocu, br. 011-00-21  /2005-03 od 19.12.2005.g)

Da li se obaveza izrade informatora o radu odnosi na Upravu za dečju , socijalnu i primarnu zaštitu grada Niša

Obaveza izrade i objavljivanja informatora o radu iz člana 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br.120/04) propisana je za državne organe u smislu ovog zakona. Prema članu  3. stav 1. tačka 1)  Zakona  to su: državni organi, organi teritorijalne autonomije, organi lokalne samouprave i organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja.

Prema članu 25. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl.glasnik RS" br. 9/02, 33/04 i 135/04) , organi opštine, kao jedinice lokalne samouprave su : skupština opštine, predsednik  i opštinsko veće. Prema članu 21. istog zakona, odredbe koje se odnose na opštinu, primenjuju se i na grad, kad zakonom nije drugačije određeno.

Polazeći od navedenih odredaba, obeveza izrade informatora o radu  propisana Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja za organe lokalne samouprave, tj. opštine, odnosno odgovarajuće organe grada ( koji se u smislu ovog zakona smatraju  državnim organom), odnosi se na  organe lokalne samouprave: skupštinu grada, gradonačelnika i gradsko veće.

U tom smislu ne postoji posebna obaveza  Uprave za dečju , socijalnu i primarnu zaštitu grada Niša za izradu sopstvenog  informatora o radu. Međutim, kako se ova obaveza odnosi na gradonačelnika  koji po funkciji usmerava i uskalađuje rad opštinske uprave i  stara se o izvršavanju poverenih poslova i izvršavanju odluka skupštine opštine, to informacije o radu  gradske uprave, moraju biti sadržane, bilo u  zajedničkom ili posebnom informatoru, što je stvar organizacije, odnosno tehničko pitanje.

Ukoliko je prema Statutu Grada Niša, Uprava za dečju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu poseban organ uprave grada, to je i u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ona poseban organ javne vlasti koji je u obavezi da postupa po zahtevima za pristup informacijama.

(Iz odgovora Poverenika tražiocu, br. 011-00-5/2006-03  od 09.03.2006.g.)

Pitanje slobodnog pristupa dokumentu sa datim mišljenjem organa o primeni propisa

Stavovi i mišljenja u vezi primene zakona koja organi vlasti daju, bilo na zahtev nekog lica ili izražavaju kroz donete  pojedinačne odluke, nesumljivo predstavljaju veoma važne informacije za koje postoji interes javnosti. To je razlog što se one moraju učiniti dostupnim svima i bez izričitog zahteva. Na to obavezuju odredbe o objavljivanju informatora o radu iz člana 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i tačka 2. st.2. tač.11) Uputstva za objavljivanje informatora o radu državnog organa ("Sl. glasnik RS" br.57/05), prema kojim odredbama,  izdata mišljenja organa, donete odluke, žalbe i sl. su obavezan element sadržaja informatora o radu državnog organa.

Postupanjem državnog organa u skladu sa navedenim zakonskim obavezama i objavljivanjem navedenih vrsta informacija u svom informatoru o radu i njegovim redovnim ažuriranjem prema odredbama Uputstva, pitanje zloupotrebe dobijenih informacija  u komercijalne svrhe od izdavačkih  kuća i javnih glasila, kao tražioca informacija, bi bilo bespredmetno. Istovremeno bi bilo ispoštovano  i načelo jednakosti  u  pogledu pristupa informacijama od javnog značaja.

(Iz odgovora Poverenika organu vlasti br  011-00-7  /2006-03 od 29.03.2006.g.)

Obaveza organa vlasti da omogući pristup informacijama o  dugovanjima građana za pružene komunalne usluge (ime i prezime građana i visinu duga)

Podaci o dugovanjima građana za pružene komunalne usluge mogu biti  informacije od javnog značaja. Međutim, radi se o kategoriji informacija koje zadiru u  privatnost i u tom smislu podležu određenim  ograničenjima u skladu sa odredbama člana 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Shodno tome, iz podataka koji se saopštavaju javnosti treba isključiti podatke kojima se može identifikovati građanin, odnosno građani, osim kada postoji njegov, odnosno njihov, izričit pristanak (što je objektivno malo verovatno) ili kada je, svojim ponašanjem, dao povoda da se ta informacija objavi (npr. tvrdio je da uredno izmiruje zakonske obaveze, da ništa ne duguje tom preduzeću i sl.)

Pomenuta ograničenja iz člana 14. se ne moraju uvek primenjivati. Na primer, kada su u pitanju ličnosti od interesa za javnost, naročito nosioci državnih ili političkih funkcija i pod uslovom da je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši. Razume se, postojanje relevantnih okolnosti i uslova prvostepeni organ ceni  u svakom konkretnom slučaju.

(Iz odgovora Poverenika tražiocu, br 011-00-00008/2006-03  od 8.04.2006.god.)

Rok u kome je organ vlasti dužan da donese rešenje kada odbija zahtev za pristup informacijama

Organ vlasti je dužan da rešenje iz člana 16.st.10. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br.120/04 i 54/07) kojim odbija zahtev tražioca, donese u roku iz stava 1. istog člana koji je propisan za odlučivanje, odnosno postupanje po zahtevu tražioca, a to znači  u  roku od 15 dana od dana prijema zahteva.  U ovom slučaju se dakle ne radi o opštoj pravnoj situaciji za donošenje rešenja u roku od 30 dana iz člana 208.ZUP-a.

(Poverenik, rešenje br. 07-00-00684 /2007-03 od 11.07.2007.g.)