Poverenik za informacije od javnog značaja

MEDIJI

Javni je interes da Vlada promeni mišljenje
Izvor: Danas

Posle debate u parlamentu o zakonu o zaštiti ličnih podataka Poverenik za informacije očekuje da će vlast usvojiti predloge zaštitnika građana

Beograd - Vladi Srbije i vladajućoj koaliciji u Narodnoj skupštini preostaje sve manje vremena da odluče da li će usvojiti 15 amandmana na Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koje je podneo zaštitnik građana Saša Janković.

Ministarstvo pravde dosad se opiralo ovim amandmanima, zbog kojih je ombudsman dobio podršku nevladinog sektora, pojedinih opozicionih partija i poverenika za informacije od javnog značaja.

Poverenik za informacije Rodoljub Šabić kaže da veruje da će Vlada doneti "krajnje racionalnu i razumnu odluku".

- Očekujem da neće biti problema i da će Vlada usvojiti sve amandmane, jer bi to jedino bilo krajnje racionalno i razumno - rekao je našem listu Šabić, koji je još pre mesec dana najavio ostavku na ovu funkciju ukoliko se Predlog zakona ne dopuni amandmanima ombudsmana Jankovića.

Narodni poslanici su pre dva dana završili načelni pretres o Predlogu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a ministarka pravde Snežana Malović najavila je tada da će to ministarstvo detaljno razmotriti amandmane koje je podneo zaštitnik građana Saša Janković i predložiti Vladi da podrži one kojima bi ta rešenja bila poboljšana. Kamen spoticanja vladinog Predloga zakona je član 45. stav 2, u kom se službama bezbednosti daje za pravo da svojevoljno, pozivajući se na interese nacionalne bezbednosti, uskraćuju informacije javnosti i nezavisnim institucijama koje bi trebalo da te službe kontrolišu. Tako nešto, prema ocenama zagovornika ombudsmanovih amandmana, potpuno relativizuje ovlašćenje organa nadležnog za zaštitu podataka o ličnosti. Oni tvrde da ovakvo rešenje nema primer u međunarodnom uporednom pravu i da je u suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela potpisivanjem Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka.

- Ovakav Predlog zakona je možda i ispod nivoa ovlašćenja zaštitnika prava koji je utvrđen Zakonom koji je donet još u Miloševićevo vreme - napominje Šabić.

Iako je ministarka Malović na kraju rasprave o Predlogu zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Skupštini Srbije pre dva dana rekla da je on u potpunosti usaglašen s međunarodnim konvencijama i dokumentima, Šabić kaže da ne želi da spekuliše o tome šta će biti, ističući da veruje da će Vlada, ipak, usvojiti predložene amandmane

Antrfile : LDP podržava Ombudsmana

Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta LDP-a, kaže za Danas da je Ministarstvo pravde usvojilo jedan od 15 amandmana zaštitnika građana, ali da onaj ključni, na kojem deo javnosti insistira, još uvek nije prihvaćen. "LDP će do kraja ostati uz zaštitnika građana i poverenika. Nećemo glasati za zakon ukoliko se ne usvoje amandmani koje predlaže Saša Janković", najavljuje Vesna Pešić.

10-10-2008

...................................................................................................................................

Broj prisluškivanih u Srbiji ostaje tajna
Izvor: Danas

NAŠA PRIČA: Bezbednosno-informativna agencija posle tri godine odgovorila na pitanje Inicijative mladih za ljudska prava Dokument sa ovakvim sadržajem nije predviđen podzakonskim propisima koji uređuju rad BIA, navodi se u dopisu.

Beograd - Broj osoba koje srpske tajne službe prisluškuju je nepoznat i o njemu se već decenijama samo nagađa. U odgovoru na pitanje Inicijative mladih za ljudska prava o broju prisluškivanih osoba u 2005. godini, podnete po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je odgovorila da nije u mogućnosti da dostavi kopiju dokumenta „koji sadrži podatak o broju podnetih zahteva za prisluškivanje u toku 2005, kao i podataka koliko je osoba prisluškivano na osnovu podnetih zahteva, jer ovakav dokument ne postoji“. Navodi se i da „dokument sa ovakvim sadržajem nije predviđen podzakonskim propisima koji uređuju rad BIA“.

Dragan Popović iz Inicijative mladih kaže za Danas da je pitanje o broju prisluškivanih BIA postavljeno još 31. oktobra 2005, ali i da je uprkos svemu ovaj odgovor velika stvar, „jer posle tri godine imamo neko otvaranje od BIA“. Kako je naveo, nemoguće je da BIA nema informaciju o broju prisluškivanih osoba.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Danas kaže da potezi BIA govore o nameri da se promeni odnos prema obavezama iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama i da potvrđuju ono što su mu direktor Agencije Saša Vukadinović i njegovi saradnici rekli nedavno da će dosadašnji odnos biti korenito promenjen. - Sumarni podatak o broju prisluškivanih, bez odgovora na pitanja - ko, gde, zašto, koliko dugo, kako i slično, ne može ugroziti nikakav interes. BIA inače nije dala nijedan protivargument. I da jeste, ne verujem da li bi to promenilo moj stav. Moja slovenačka koleginica svojevremeno je odbila sličnu žalbu protiv njihove SOVA. I danas smatram da ne bi bilo štetno, nego naprotiv korisno objaviti taj podatak - navodi Šabić.

Beograd - Broj osoba koje srpske tajne službe prisluškuju nepoznat je i o njemu se već decenijama samo nagađa. U odgovoru na pitanje Inicijative mladih za ljudska prava o broju prisluškivanih osoba u 2005. godini, podnet po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je odgovorila da nije u mogućnosti da dostavi kopiju dokumenta „koji sadrži podatak o broju podnetih zahteva za prisluškivanje u toku 2005, kao i podatak koliko je osoba prisluškivano na osnovu podnetih zahteva, jer ovakav dokument ne postoji“. Navodi se i da „dokument sa ovakvim sadržajem nije predviđen podzakonskim propisima koji uređuju rad BIA“.

NADA U PROMENU U BIA

Dragan Popović iz Inicijative mladih kaže za Danas da je pitanje o broju prisluškivanih BIA postavljeno još 31. oktobra 2005.

- Informacija o broju prisluškivanih ne sadrži mnogo. BIA nam je odgovorila da oni nemaju dokument o broju prisluškivanih i da nije predviđen podzakonskim aktima, pa nam nisu poslali broj. Uprkos tome, ovo je velika stvar, jer posle tri godine imamo neko otvaranje od BIA - rekao je Popović. Prema rečima našeg sagovornika nemoguće je da BIA nema informaciju o broju prisluškivanih osoba. - U to ne verujem. Oni su iskoristili deo iz zakona da nisu u obavezi da prave nova dokumenta na zahtev tražioca informacije. Međutim, ovo jeste informacija nastala u radu ili u vezi s radom ove institucije, tako da bi oni morali da imaju ovu podatke. Pitam se šta u godišnjem izveštaju podnose Odboru za bezbednost Skupštine Srbije, koji bi trebalo da kontroliše njihov rad. Da li je moguće da im ne kažu koliki je broj ljudi prisluškivan. Iskreno, sumnjam u to - naglašava Popović. On dodaje da su još prošle godine poslali novi zahtev BIA da kažu isti ovaj podatak, ali za 2007, „s nadom da se od 2005. do 2007. nešto promenilo i da sada imaju takvu informaciju“. - Zvuči malo neozbiljno da tajna služba nema podatak o broju ljudi koje prisluškuje - zaključuje Popović. Prvi odgovor po zakonu od 2004. Još krajem maja 2006. Vrhovni sud Srbije odbacio je žalbu BIA na rešenje Poverenika o dostavljanju broja prisluškivanih građana, ali BIA do nedavno nije postupila po odluci suda, iako je imala rok od tri dana za dostavljanje pomenute informacije. Ipak, ovo je prvi put da srpska tajna služba odgovori na pitanje po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama koji je usvojen još 2004. BIA je Inicijativi odgovorila pozivajući se na rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića od 22. decembra 2005.

Pravo JAVNOSTi DA ZNA

Šabić za Danas kaže da potezi BIA govore o nameri da se promeni odnos prema obavezama iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama i da potvrđuju ono što su mu direktor Agencije Saša Vukadinović i njegovi saradnici rekli nedavno na sastanku. - Tada sam insistirao na svom poznatom stavu o neprihvatljivosti dotadašnjeg odnosa, a oni su dali uveravanja da će isti biti korenito promenjen. Doskora taj odnos je podrazumevao praktično potpuno ignorisanje zakona. Naloga Poverenika nije bilo mnogo, ni desetak, ali je bilo karakteristično da baš ni po jednom nije postupano. Tek sada su, u postupku izvršavanja tih naloga, neki dobili tražena dokumenta, odnosno informacije. Neki su, pak, dobili samo obaveštenje da Agencija ne poseduje dokument koji sadrži tražene informacije - ističe Šabić. Prema njegovim rečima, da je BIA umesto što je zahteve ignorisala, odgovorila da nema tražena dokumenta ne bi ni bilo nekih žalbi, niti bi bilo nekih naloga Poverenika.

- Ovako, sada u postupku izvršenja mora da obaveštava tražioce da nema dokumenta. Nekad može da ih uputi na Arhiv Srbije, kojem je predala dokumenta, a nekad ni to. Ovo drugo se odnosi na par naloga, gde su predmet dosijei žrtava revolucionarnog terora 1944-45. i na taj „čuveni“, o broju prisluškivanih lica u 2005. godini - navodi Šabić. On dodaje da je nalog o dostavljanju informacije o broju prisluškivanih doneo polazeći od zakonske pretpostavke da javnost ima pravo da zna svaki podatak o radu vlasti, a da je organ vlasti koji to želi da joj uskrati dužan da dokaže da bi, u konkretnom slučaju, davanje informacija ugrozilo neki drugi legitiman interes koji je u tom trenutku pretežan. - Sumarni podatak o broju prisluškivanih, bez odgovora na pitanja - ko, gde, zašto, koliko dugo, kako i slično, ne može ugroziti nikakav interes. BIA inače u ignorantskom maniru nije dala nijedan protivargument. I da jeste, ne verujem da bi to promenilo moj stav. Moja slovenačka koleginica svojevremeno je odbila sličnu žalbu protiv njihove SOVA. I danas smatram da ne bi bilo štetno, već naprotiv korisno, objaviti taj podatak - navodi Šabić. Poverenik ukazuje i da se ovakav odgovor BIA zasniva na tome da njihova evidencija podrazumeva postojanje različitih dokumenata u kojima se slučajevi tretiraju po broju naloga ili zahteva za prisluškivanje, pri čemu se iza jednog slučaja namerno ili sticajem okolnosti može nalaziti više lica do čijeg se ukupnog broja može doći tek obradom svakog od tih dokumenata.

- Naravno, mnogi neće poverovati da BIA nema dokument koji sadrži traženi podatak, ali baš zato što svi znamo da Agencija takav dokument uvek može napraviti mnogo je zanimljivije poći upravo od toga da ga nema. Kad ga nema, to znači da podatak o broju prisluškivanih, ako izuzmemo Inicijativu mladih, niko, uključujući nadležni parlamentarni odbor, nije ni tražio. A to stvarno mnogo i loše govori o nivou civilne kontrole službi bezbednosti - objašnjava Šabić.

Antrfile : Prisluškivanje samo po odluci suda

Prema Zakoniku o krivičnom postupku naredbu o prisluškivanju može izdati isključivo istražni sudija na pisani i obrazloženi predlog javnog tužioca. Prisluškivanje i snimanje može da traje najduže tri meseca, a zbog važnih razloga može da bude produženo za još tri meseca. Prisluškivanje i snimanje mogu se primeniti prema osobi za koju se pretpostavlja da je učinila krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države, čovečnosti i međunarodnog prava, za organizovani kriminal, ubistvo, serijsko silovanje, razbojništvo, falsifikovanje i pranje novca, poresku utaju, dilovanje narkotika, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, davanje i primanje mita, zloupotrebu službenog položaja, ucenu, iznudu i otmicu. Naredbu istražnog sudije o prisluškivanju izvršavaju policija i BIA, dok su poštanska, telegrafska i ostala preduzeća registrovana za prenošenje informacija dužna da policiji i BIA omoguće izvršenje prisluškivanja.

06-10-2008

...................................................................................................................................

"Linija 841"
Izvor: Blic

Nedavno je, na adrese svih ministarstava, velikih budžetskih korisnika, stigla jedna interesantna inicijativa. Uputilo ju je 10 udruženja građana iz devet naših gradova i to pod, bar na prvi pogled, neobičnim imenom - "Linija 481". Ime potiče od jedne klasifikacije u budžetu Republike Srbije - "481 - donacije nevladinim organizacijama". Inicijativa je interesantna jer se odnosi na budžetsku stavku iza koje se u 2007. "krilo" preko pet milijardi dinara ili oko 65 miliona evra. Interesantna je i zato što u značajnoj meri menja neke, kod mnogih uobičajene predstave jer ukazuje da veliki deo "donacija NVO" ide subjektima koje malo ko "prepoznaje" kao NVO. Nekih 40 odsto ovih donacija otpada na političke stranke, verske zajednice i ustanove.

Još interesantniji deo inicijative jeste predlog da se ubuduće dodela ovih sredstava vrši na osnovu javnog konkursa, a da se sa primaocem donacije zaključuje ugovor koji će obezbediti njegovu odgovornost za (ne)ostvarivanje ciljeva, da se obezbedi javnost kriterijuma na konkursu, javnost podataka o iznosu sredstava koja su data kao donacije i javnost podataka o ostvarenim ciljevima. A najinteresantnije je što korisnici sredstava, onima koji su odgovorni za zakonitu upotrebu istih, sugerišu principe čistih računa, odgovornosti i javnosti. Obrnuto bi bilo neuporedivo logičnije. Ali, kad već nije, jedini logičan potez je - da vlast bez odlaganja i bez rezerve prihvati ovu inicijativu.

04-10-2008

...................................................................................................................................

Teško izvlačenje iz kaljuge
Izvor: Danas

Ponovo loša ocena i nizak plasman Srbije na svetskoj rang listi korupcije

lični stav

Nedavno, desetak dana pred objavljivanje Globalnog indeksa percepcije korupcije (CPI), verovatno najrelevantnije rang-liste korupcije u svetu, koju svake godine krajem septembra, istovremeno u preko 180 država sa svih kontinenata, objavljuje antikorupcijska globalna mreža nevladinih organizacija Transparency International, upustio sam se u javno prognoziranje ocene naše zemlje na ovogodišnjem indeksu.

Kad je 23. septembra ovogodišnji Globalni indeks percepcije korupcije objavljen, rezultati su potvrdili moju prognozu. Zbog toga, iz razumljivih razloga, nisam baš nimalo radostan. Prognoza se sastojala u oceni da je, nažalost, malo verovatno da naša zemlja popravi ocenu u odnosu na prošlogodišnju. A i prošlogodišnja ocena, iako najbolja od svih koje smo do sada na CPI-u dobili, ipak je bila nezadovoljavajuća i svrstavala nas u grupu zemalja u kojima je korupcija sistemski problem.

Polazeći od navedenog, izneo sam i mišljenje da ocena naše zemlje na ovogodišnjem CPI-u, u svakom slučaju, treba da bude povod za ozbiljno preispitivanje onog što je država, u okviru antikorupcijskih nastojanja, do sada učinila, a posebno onog što je propustila da učini. Posle objavljivanja indeksa ubeđen sam da je to doslovno neophodno.

Dakle, naša zemlja je ove godine na Globalnom indeksu percepcije korupcije, na skali od 1 do 10 dobila ocenu 3.4 i deli 85-92. mesto od ukupno 180 rangiranih zemalja. Ocena koju smo dobili daleko je od prve prolazne - 5.0, i rezervisana je za zemlje u kojima, kao što rekosmo korupcija predstavlja izuzetno ozbiljan, sistemski problem. Mesto na rang-listi inače delimo sa Crnom Gorom, Albanijom, Senegalom, Panamom, Madagaskarom i Indijom. Prilično je očigledno, reč je o zemljama koje hronično i poslovično "bije glas" da su veoma korumpirane. Najkraće rečeno, sasvim je jasno da plasmanom - a pogotovo ocenom, koja je daleko važnija - ni u kom slučaju ne smemo i ne možemo biti zadovoljni.

I ocena i plasman su, bez sumnje, razlog za zabrinutost. Mislim međutim da, s tog aspekta, jedna druga stvar zaslužuje još veću pažnju. Ocena i plasman jesu loši ali mi nikada i nismo "sjajno" stajali na CPI-u. Od kad nas uopšte opserviraju i ocenjuju, nakon 2000. sve ocene koje smo dobili bile su, kao što rekoh, nezadovoljavajuće. Krenuli smo, tada kao SR Jugoslavija, sa od Miloševića nasleđenih, zastrašujuće niskih, bukvalno katastrofalnih 1.3. Kasnije smo tu ocenu popravljali. Ta se ocena kretala preko 2.4, 2.7, 2.8, 3.0, pa do prošlogodišnjih, najboljih, ali još uvek loših 3.4. Sporo i teško. Kad se jednom upadne u kaljugu, iz nje se teško izlazi i zato je svaki napredak, makar i najmanji, dragocen. A kontinuitet u napretku pogotovo.

U tom svetlu je zanimljiva činjenica da smo ove godine samo ponovili prošlogodišnju ocenu 3.4. Dobili smo ocenu koja nije lošija ali koja nije ni za promil bolja od prošlogodišnje. Prvi put posle 2000. izostao je bilo kakav napredak. A to jeste fenomen koji se ne sme ignorisati. Ako je nešto u lancu objektivno vrlo loših ocena bilo vredno i ohrabrujuće, bila je to činjenica da smo kako-tako, iz godine u godinu, uspevali da popravimo te ocene. Napredak je bio, bez sumnje, veoma spor, ali je ipak bio evidentan. Bilo je to kretanje, možda puževskim korakom, ali u svakom slučaju kretanje napred. Ovogodišnja ocena govori da je to kretanje zaustavljeno. Kao takva predstavlja krajnje ozbiljno upozorenje i ponavljam, više nego dobar povod za preispitivanje "koncepcije" na koju se borba protiv korupcije kod nas zasniva.

Doneli smo mnogo antikorupcijskih normativnih akata, zakona, strategija, akcionih planova, ratifikovali dosta relevantnih međunarodnih dokumenata, učlanili se u gotovo sve antikorupcijske međunarodne asocijacije, "uveli" u sistem više antikorupcijskih institucija. Ali "druga strana medalje" je da praktično sve te nove antikorupcijske institucije hronično godinama egzistiraju u neadekvatnim uslovima, a neke izuzetno važne, čak i u katastrofalnim ili bez ikakvih. A Vlada, izvršna vlast, dužna da te uslove obezbedi, na problem se, godinama, gotovo i ne osvrće. U čemu je stvar?

Razumljivo je, donekle čak i logično da želja za realizacijom strateškog cilja - približavanja i uključivanja u EU, volens nolens stavlja akcenat na potrebu donošenja velikog broja zakona koje nemamo. To važi i za sferu antikorupcijskog delovanja. Međutim, ne dovodeći nijednog trenutka u pitanje značaj donošenja novih zakona, ne bi se smela ignorisati notorna istina da oni sami po sebi ne mogu da donesu nikakve, a pogotovo ne željene rezultate. Eto, Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji imamo već tri godine, ali ne i instituciju u punom, pravom kapacitetu, pa razume se, ni korisne efekte koje je ona mogla da obezbedi. Takve efekte ovog i svih novih zakona možemo imati samo ako institucije koje treba da obezbede njihovo sprovođenje, imaju i potrebna ovlašćenja i uslove za rad.

A kad već spominjemo "trku" ka EU, može biti zanimljivo poređenje sa susednom Hrvatskom, koja takođe "trči". Povodom objavljivanja CPI-a, Hans Svoboda, izvestilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku, upozorio je da korupcija usporava hrvatski put ka Evropi. A Hrvatska je donela i usvojila manje-više sve potrebne antikorupcijske zakone i međunarodne konvencije. I što je još važnije, njene antikorupcijske institucije rade u uslovima koji su zaista mnogo, neuporedivo bolji od onih u kojima rade naše. Rezultat je to da je na ovogodišnjem CPI-u, Hrvatska dobila ocenu 4.4. Prednost koju ta ocena izražava u odnosu na našu 3.4, treba ceniti u svetlu činjenice da je nama, da bismo se popravili za jedan indeksni poen i sa 2.4 došli do 3.4, bilo potrebno pola decenije. Zaključak se, mislim, nameće sam po sebi.

Neophodni su nam brzi i kvalitetni antikorupcijski rezultati. Njih je, mada ne lako, moguće ostvariti. Ali, samo uz uslov da se težište antikorupcijske borbe sa apstraktnog premesti na realan teren.

Autor je Poverenik za informacije

29-09-2008

...................................................................................................................................

Preispitivanje
Izvor: Blic

politika, komentari

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije

Globalna antikorupcijska mreža "Transparensi International" objavila je ovogodišnji globalni indeks percepcije korupcije (CPI). Na verovatno najrelevantnijoj svetskoj rang-listi korupcije, naša zemlja, na skali od 1 do 10 dobila je ocenu 3,4 (istu kao i prošle godine) i deli 85-92. mesto odukupno 180 rangiranih zemalja. Ocena, daleko od prolaznih 5,0, opisno označava zemlju u kojoj korupcija predstavlja sistemski problem, gde se otela kontroli. A mesto na CPI-u svrstava nas u društvo zemalja za koje, nažalost, "poslovično" važi da su veoma korumpirane. Jasno je, dakle, da ni ocenom ni plasmanom, niti možemo niti smemo biti zadovoljni, naprotiv.

Ipak, nešto zabrinjava više i od ocene i od plasmana na ovogodišnjem CPI-u. Znamo, nikada nismo bili "sjajni" na CPI-u. Od kad nas uopšte opserviraju, od 2000. pa do danas sve ocene koje smo dobili bile su, generalno nezadovoljavajuće. Krenuli smo sa bukvalno katastrofalnih 1,3, i ocenu popravljali, preko 2,4, 2,7, 2,8, 3,0, sve do prošlogodišnjih 3,4. Napredak je bio spor, nezadovoljavajući, ali ga je bilo. Ove godine, međutim, izostao je bilo kakav napredak, a kretanje napred, makar i puževskim korakom, zaustavljeno je. To bi zaista moralo biti povod za preispitivanje svega što su odgovorni govorili i uradili u borbi protiv korupcije, a pogotovo onog što su propustili da urade.

24-09-2008

...................................................................................................................................

SLEDEĆIH 5 REZULTATA