Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је поводом случаја појављивања медицинске документације грађана Оџака на Интернету и у медијима покренуо и спровео поступак надзора над применом Закона о заштити података о личности у Дому здравља Оџаци, а у поступку надзора потврђено је да је документација која садржи податке о здравственом стању пацијената чувана на потпуно небезбедан начин и учињена доступном неограниченом броју посетилаца амбуланте, последица чега је било и појављивање на друштвеним мрежама и у медијима сасвим незаштићене, бачене, сваком доступне медицинске документације са нарочито осетљивим личним подацима грађана.
Повереник је Дому здравља Оџаци упутио одговарајуће упозорење, уз налог да га у року од 15 дана од дана пријема упозорења обавести о мерама и активностима које ће предузети да се наведене неправилности не би поновиле.
Повереник ће против Дома здравља Оџаци и одговорних лица поднети захтеве за покретање прекршајних поступака.
Повереник подсећа да је Законом о правима пацијената изричито прописано да су сви здравствени радници и сарадници да податке о здравственом стању чувају, да ти подаци представљају нарочито осетљиве податке с којима се мора поступати на начин којима се увек обезбеђује остваривање права на приватност и права на поверљивост података, као и да су све здравствене установе и друга правна лица која обрађују такве податке дужна да успоставе и одржавају одговарајући систем безбедности тих података, а да и поред тога примери екстремно некоректног односа према тим подацима нису реткост, напротив. Случај у Оџацима је само један у дугом низу могућих илустрација тог односа.
Повереник подсећа да су сличне појаве са различитим личним подацима грађана, укључујући и нарочито осетљиве, не само у здравству, учестале, оцењује да ће бити све чешће будући да је то неизбежна последица чињенице да се државне активности у овој области у највећој мери своде на активности Повереника. Иако су те активности све бројније (број предмета Повереника у области заштите података о личности увећан, од 83 у 2009. до око 2.500 у 2016.) оне не могу да надоместе оно што би морали да ураде надлежна министарства, Влада и Скупштина.
Повереник ће својим активностима наставити да права грађана штити. Међутим, у конкретним околностима то објективно представља "гашење пожара", јер већ дуго изостаје оно што је Србији неопходно - осмишљен стратешки приступ на државном нивоу и систематско отклањање извора проблема и успостављање новог, модерног система заштите података о личности.