Poverenik za informacije od javnog značaja

10.11.2008.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenjuje da je za unapređenje slobode pristupa informacijama i uspeh u borbi protiv korupcije od velikog značaja zaštita ljudi koji u svojim sredinama ustanu protiv zloupotreba i korupcije i zbog toga dođu u sukob sa formalnim ili neformalnim „tajnama“. Upozoravajući da se takvi ljudi po pravilu suočavaju sa neprijatnim konsekvencama Poverenik je ocenio da bi rukovodstvo JP Putevi Srbije, vraćanjem na rad otpuštenog radnika koji je svojevremeno dao veliki doprinos razotkrivanju tzv. drumske mafije, povuklo potez od nesumnjivo velikog značaja. S tim u vezi, Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

„Jutros sam sa g-din Zoranom Drobnjakom, generalnim direktorom Puteva Srbije obavio razgovor povodom „kampanje“ za pomoć „insajderu“ Goranu Miloševiću, koju sam pokrenuo tekstovima u nekim medijima. Moj sagovornik u potpunosti se složio s ocenom da je Goran Milošević, bez obzira na formalna opravdanja, u vreme ranijeg rukovodstva Puteva Srbije ostao bez posla, samo zato što je javno počeo da ukazuje na „drumsku mafiju“ i što je pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama i tražeći zaštitu Poverenika za informacije nastojao da dođe do dokumenata koji su potvrđivali krađu. Najbitnije od svega je to što smo razgovor završili tako što mi je g-din Drobnjak garantovao da će Goran Milošević biti vraćen na posao u Puteve Srbije.

Ovakav potez JP Putevi Srbije treba pozdraviti jer ima dvostruku vrednost. Ne samo da će pomoći čoveku i njegovoj porodici, jer su gubitkom posla bez ikakve njegove krivice bili ugroženi, nego će predstavljati dobru poruku koja ima najopštiji značaj. Svojevremeno je izbacujući Miloševića s posla, ranije rukovodstvo ustvari uputilo ružnu, preteću poruku svim ljudima koji su spremni i koji pomišljaju da nešto preduzmu protiv zloupotreba i korupcije u svojoj sredini. Nema sumnje da je veoma važno da ta poruka, posle gotovo trogodišnje borbe bude anulirana.

Mislim da je ovaj događaj i dobar povod da se podsetimo na potrebu da se zakonom, odnosno zakonima izričito otkloni svaka mogućnost da ljudi koji zato što su ustali protiv korupcije i kriminala u svojim sredinama, snose bilo kakve negativne konsekvence. S tim u vezi, podsetio bih da su, u skladu sa Ustavom, kao građanska inicijativa, podržani sa više desetina hiljada potpisa, još pre godinu dana Skupštini Srbije dostavljeni Zakon o klasifikaciji tajnih podataka i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Usvajanjem ovih zakona bitno bi se popravio pravni položaj „insajdera“, ali nažalost krajnje je neizvesno kada će se i da li će se uopšte oni naći na dnevnom redu Narodne Skupštine.“

10-11-2008

...................................................................................................................................

07.11.2008.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenjuje da se povodom mera koje Vlada Srbije preduzima ili najavljuje radi utvrđivanja kriterijuma i uvođenja reda u oblast plata i naknada rukovodstava državnih preduzeća treba podsetiti na neophodnost ostvarivanja znatno višeg nivoa transparentnosti u radu ovih i drugih subjekata. Poverenik ocenjuje da plate rukovodstava jesu legitimni predmet interesovanja javnosti, ali ne jedini ni najinteresantniji, te da postoji mnogo informacija koje s mnogo razloga treba da budu predmet kontrole javnosti.

S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

„Do preduzimanja mera od strane Vlade došlo je tek pošto su, posredstvom Administrativnog odbora Narodne skupštine, informacije o platama i naknadama rukovodstava državnih preduzeća dospele u javnost i privukle veliku pažnju. A podsećam da je i sam Administrativni odbor imao ozbiljnih problema da do tih informacija dođe, pa je čak bio prisiljen da u tu svrhu izjavljuje žalbe Povereniku za informacije, i da je većinu podataka dobio tek nakon njegove intervencije.

Takva situacija je sama po sebi apsurdna, utoliko pre što se radi o informacijama koje bi morale biti dostupne najširoj javnosti i bez bilo čijeg konkretnog zahteva. Dakle, ne samo informacije o platama i naknadama rukovodstava nego i što više informacija o finansijskim i materijalnim sredstvima i o raspolaganju sa istim, o javnim nabavkama, troškovima reprezentacija, donacijama i sl., trebale bi da budu uredno i ažurno objavljivane u Informatorima o radu ovih subjekata, uključujući i njihove prezentacije na Internetu.

S tim u vezi podsećam da je objavljivanje Informatora o radu, zakonom utvrđena obaveza svih državnih preduzeća koja poseduju javna ovlašćenja. Nažalost, u ovom trenutku od nekih 40-tak preduzeća koji na republičkom i pokrajinskom nivou imaju ovu obavezu samo 7 njih ima Informatore o radu na Internetu, a i oni su, po pravilu šturi, neažurni i bez gore pomenutih informacija. Neobjavljivanje Informatora o radu predviđeno je zakonom kao prekršaj, pa mislim da ovakav stepen nediscipline u neizvršavanju ove zakonske obaveze govori da je krajnje vreme da Vlada Srbije, njena nadležna ministarstva, aktiviraju svoju obavezu vršenja funkcije nadzora nad primenom zakona i u okviru toga pokrenu postupke prekršajne odgovornosti zbog neizvršavanja ove zakonske obaveze.

Bilo bi iluzija verovati da se toliko potrebni i najavljivani rezultati u borbi protiv korupcije mogu ostvariti bez značajno višeg nivoa kontrole javnosti nad raspolaganjima javnim finansijskim i materijalnim resursima. Ima mnogo logike u tome da se sa tim započne u javnim preduzećima, ali stvar tu ne sme da se završi. Generalno, svi organi vlasti treba da ulože mnogo više napora da bi unapredili transparentnost svog poslovanja i informacije o njemu učinile u najvećoj mogućoj meri dostupnim javnosti.“

07-11-2008

...................................................................................................................................

27.10.2008.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, u pismu upućenom predsedniku Vlade Srbije, apelovao je da se predstavnici Vlade uzdrže od izjava kojima se pridaje nerealan značaj samoj činjenici usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao jednog od uslova za približavanje beloj šengenskoj listi i EU i zatražio da Vlada svoju pažnju usmeri na stvari koje su za ostvarivanje tih ciljeva daleko značajnije. Ocenjujući da su neka bitna pitanja hronično i u nedopustivoj meri potcenjivana, Poverenik Rodoljub Šabić je s tim u vezi izjavio:

“Željene efekte novi zakoni mogu obezbediti jedino ako dobiju prolaznu ocenu sa stanovišta usklađenosti sa evropskim pravnim standardima i sa stanovišta njihove primene u realnom životu. Ne smeju se zatvarati oči pred činjenicom da s tim, kad je reč o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, može biti vrlo velikih problema i da bez odlaganja treba preduzeti sve da bi ih, ako je to uopšte moguće, otklonili.

Kad je reč o usklađenosti sa evropskim standardima glavni problem će i dalje predstavljati famozni čl. 45 zakona. Dobro je što je prvobitno predložena neverovatno loša formulacija izmenjena. Međutim i nova formulacija, mada bar u načelu bolja od stare, ipak se zasniva na ideji da neko može suspendovati i ograničavati zakonom utvrđena ovlašćenja nadzornog organa. Međunarodni standardi predviđaju punu nezavisnost nadzornih organa pa takvo rešenje ne postoji nigde osim kod nas i zato nije verovatno da ono može, kad za to dođe vreme, dobiti prolaznu ocenu posmatrača EU.

Sa uslovima za primenu zakona stvari takođe stoje veoma loše. Predviđeno je da funkcije nadzornog organa i zaštitu prava preuzme dosadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja i to već od 1. januara. A taj Poverenik se već godinama suočava sa velikim problemima koji pored ostalog uključuju i specifičnu opstrukciju od strane Vlade Srbije. Poverenik je i u okviru dosadašnjih nadležnosti bio suočen sa velikim i stalno rastućim obimom poslova a radi u neadekvatnim uslovima, sa službom nekoliko puta manjom od predviđene. Zbog toga i u ovom trenutku ima više stotina predmeta koji nisu rešeni a za koje je i bez priliva novih potreban višemesečni rad. Istovremeno Vlada Srbije hronično, godinama ignoriše logističke, prostorne i druge probleme Poverenika za čije rešavanje je nadležna a i pored ponovljenih zahteva Poverenika i javnosti, uporno ne aktivira neke mehanizme bitne za ostvarivanje slobode pristupa informacijama. Apsurdno je očekivati da u takvim uslovima Poverenik na pravi način odgovori još i na dodatne daleko teže, obimnije i kompleksnije zadatke koje i u zemljama sa daleko manje stanovnika obavljaju odlično podržani organi sa višestruko većim brojem zaposlenih. Ukoliko navedene okolnosti bez odlaganja ne budu izmenjene biće ne samo direktno ugrožene i onako minimalne šanse da se obezbedi primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nego će biti doveden u pitanje i ostvareni nivo primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama.”

27-10-2008

...................................................................................................................................