уторак, 24 март 2015 08:44

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је поводом више пријава грађана у вези са обрадом података о личности ученика и других лица у поступку доделе бесплатних уџбеника, извршио надзор над спровођењем и извршаванајем Закона о заштити података о личности у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Спроведеним надзором утврђено је да Министарство само не прибавља односно не обрађује податке о личности, односно да се Министарству поводом овог пројекта не доставља документација која садржи податке о личности већ само деперсонализовани сумарни, статистички подаци. Али, надзором је утврђено да податке о личности прибављају и обрађују основне школе (око 1.200) користећи за то образац који су доставили родитељима са захтевом да га попуне, а који образац је, под називом "Пројекат бесплатни уџбеници - пријавни образац", основним школама доставило Министарство. Попуњавање обрасца подразумева прибаваљање неких података о личности чија обрада, по врсти и начину, с обзиром на сврху и основ обраде, није у складу са Законом о заштити података о личности. То се пре свега односи на прибављање фотокопија одређених докумената. Примера ради, "утврђивање идентитета" никако не подразумева прибављање и задржавање фотокопије личне карте. Такође, прибављањем фотокопије здравствене књижице обрађују се подаци (укључујући и ЛБО) који се воде у матичној евиденцији РФЗО, а чија је обрада дозвољена само за потребе здравственог осигурања. Исто важи и за прибављање "медицинске документације" о болести члана породице.

Повереник је у писму упућеном министру просвете, науке и технолошког развоја указао да је неопходно да Министарство што пре обавести све основне школе којима је већ доставило предметни образац да одмах обуставе даље прикупљање података чија обрада није у складу са законом.

 
четвртак, 19 март 2015 09:01

Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности обратио се већи број новинара са питањима, односно молбама за објашњење у вези са саопштењем Министарства одбране о раду Комисије за утврђивање одговорности за трагедију хеликоптера, као и у вези са налазом саме Комисије.

Поверенику за информације није позната садржина налаза Комисије. Повереник није имао увид у садржину налаза за шта уосталом и није било разлога, будући да увид у конкретне документе врши онда када поводом њих води поступке по жалбама.

Чак и да је имао увид у садржину налаза Комисије Повереник је у овој фази не би коментарисао, будући да постоји могућност да му се у догледно време жалбом обрати неко од медија, новинара, НВО, грађана итд., па би такво коментарисање неко евентуално могао оценити као прејудицирање.

Повереник међутим мора да подсети на неке релевантне правне чињенице. Право јавности да зна, дакле право на приступ информацијама о раду органа власти зајамчено је Уставом Републике Србије. То право остварује се на начин утврђен Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја у коме је изричито предвиђено (чл. 8): "Права из овог закона могу се изузетно подврћи ограничењима прописаним овим законом ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу или закону." Закон, разуме се, предвиђа и околности у којима остваривање права јавности може да буде ограничено, али је то ограничавање оправдано и правно могуће искључиво под условима утврђеним законом. Право јавности да зна не може се ограничавати никаквим подзаконским актима. С тим у вези правно је неодрживо позивање на "Упутство о класификовању, извештавању, евиденцији и анализи ванредних догађаја у Министарству одбране и Војсци Србије", као на било какав основ за ограничавање права утврђених и уређених законом.

 

 
уторак, 17 март 2015 11:51

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић примио је данас комесара за људска права Савета Европе Нилса Муижниекса и његове сараднике. У дужем разговору повереник је комесара Савета Европе информисао о развоју и резултатима институције Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и стању у области слободе приступа информацијама и заштите података о личности.

Комесар Савета Европе испољио је интересовање за обим активности и висок степен ефикасности интервенција Повереника. Поред тога, показао је посебно интересовање за неколико тема као што су процес повлачења државе из власничких структура медија и транспарентност учешћа државе на медијском тржишту, проблеме у приступу медија и јавности уопште информацијама од значаја за откривање и гоњење ратних злочина, те нормативну (не)уређеност области заштите података о личности.

Комесар за људска права Савета Европе нагласио је да ће проблеми заштите података о личности извесно и у Србији морати да постану веома актуелна тема.

 

 
четвртак, 12 март 2015 10:23

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности упутио је министарски грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре писмо у коме указује на нужност и иницира да се изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру што пре отклоне уочени проблеми у вези са заштитом и обрадом података о личности у катастру.

Повереник је претходно спровео поступак надзора над применом Закона о заштити података о личности у Републичком геодетском заводу и потом указао Заводу на неправилности у обради података о личности, односно на то да се бројни подаци о личности имаоца права чине доступним трећим лицима без ваљаног правног основа и без вођења рачуна о сврсисходности и сразмерности.

Према Уставу РС и Закону о заштити података о личности правни основ обраде података о личности може бити закон или пристанак лица о чијим подацима се ради. И Одлуком Уставног суда Србије I Уз бр. 41/2010 од 06.07.2012. године, донетој у поступку који је још пре неколико година покренуо Повереник, потврђено је да се само законом, а не и подзаконским актом, може уредити прикупљање, држање, обрада и коришћење личних података.

Међутим, у нашој пракси функционисање катастра непокретности, укључујући и издавање података из катастра, заснива се практично на одредбама Правилника о изради и одржавању катастра непокретности, значи подзаконског акта, и то акта донетог још 1999. године, десетак година пре доношења и Закона о заштити података о личности и Закона о државном премеру и катастру.

Повереник, не доводећи у питање, већ напротив, подржавајући значај начела јавности, поуздања и правне сигурности, која Закон о државном премеру и катастру треба да обезбеђује, сматра очигледним да се њихово остваривање не може и не сме "обезбеђивати" применом наведеног Правилника. Потреба поштовања Устава и остваривање и заштите Уставом и законом зајамчених права грађана налаже да се постојећа правна регулатива у области катастра непокретности усклади са одредбама Устава Републике Србије и Закона о заштити података о личности. То је потребно урадити што пре одговарајућим изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру. При томе се подразумева да се приликом законског прописивања сврхе и начина обраде, односно врсте и обима података о личности имаоца права, односно могућности њиховог чињења доступним трећим лицима (доказивање правног интереса лица), мора водити рачуна о начелима из члана 8. Закона о заштити података о личности, а посебно о сврсисходности и сразмерности обраде података о личности.

 

 
петак, 06 март 2015 09:47

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је однос надлежних органа према проблему одговорности за кршење Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ) и Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ) неадекватан и да је заправо стимулативан за прекршиоце закона.

Посебно није добро да се питање одговорности за кршење закона од стране надлежних "гура под тепих", минимизира и у јавности о њему ствара погрешна слика.

Повереник оцењује да би за реално сагледавање односа државе према стању у области заштите података о личности било корисно и веома илустративно да Министарство правде или други надлежни органи објаве нпр. податке о томе колико лица је за шест година, колико је ЗЗПЛ у примени, правноснажно осуђено за кривично дело из члана 146. КЗ-а или неко друго кривично дело у вези са незаконитом обрадом података о личности, односно да ли је уопште неко осуђен. Не само да је примере одговорности тешко, готово немогуће пронаћи, него су с тим у вези, узнемиравајуће недавне изјаве појединих представника појединих тужилаштава о "немогућности" да се неке кривичне пријаве "пронађу у електронској бази" јер указују на могућност нестанка, губитка предмета, што се извесно никако не би смело догађати. Како год било, објављивање релевантних података би сигурно потврдило велики раскорак између "казнене политике" и потреба и реалног стања које је оптерећено мноштвом проблема и озбиљних, тешких повреда закона и права на заштиту података о личности, укључујући и компромитације огромних база личних података које су биле под контролом државних органа.

Забрињавајуће је да и у области слободе приступа информацијама надлежно министарство, сада Министарство државне управе и локалне самоуправе наставља с праксом коју је три године упражњавало Министарство правде практично уопште не покрећући прекршајне поступке против прекршилаца закона.

С тим у вези посебно је неумесно да такву праксу Министарство државне управе и локалне самоуправе објашњава "разликама у тумачењу закона". Јасне и недвосмислене одредбе чланова 46, 47 и 48 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја којима су утврђени кажњиви прекршаји искључују могућност различитог тумачења и Министарство, по закону надлежно за спровођење надзора има, у оквиру функције обавезу да покреће прекршајне поступке против оних који прекршаје чине. Из године у годину почине се хиљаде прекршаја, а о стотинама њих, оних најдрастичнијх, најфлагрантнијих случајева (у којима је најчешће почињено по неколико прекршаја), иако то није обавеза Повереника, он је обавештавао надлежно министарство. И кад у последњих 10 месеци (колико је оно надлежно) Министарству за државну управу и локалну самоуправу Повереник достави 271 такав предмет, а Министарство покрене само 4 поступка, тој чињеници је сваки коментар сувишан.

 

model-zakona-baner-cir

Статистика

  • Збирни месечни статистички подаци у области доступности информацијама и заштите података о личности

    на дан 27.2.2015.

    У ПРОЦЕДУРИ: 3.843

    ОБРАЂЕНО: 32.708

    Опширније...

centralni-registar-baner-cir

АДРЕСАР 
ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР

О Централном регистру
Претрага Централног регистра
КОНТАКТ

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
Булевар краља Александра 15, Београд 11000
Тел: +381 11 3408 900     Факс: +381 11 3343 379
Емаил: office@poverenik.rs