петак, 06 март 2015 09:47

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је однос надлежних органа према проблему одговорности за кршење Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ) и Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ) неадекватан и да је заправо стимулативан за прекршиоце закона.

Посебно није добро да се питање одговорности за кршење закона од стране надлежних "гура под тепих", минимизира и у јавности о њему ствара погрешна слика.

Повереник оцењује да би за реално сагледавање односа државе према стању у области заштите података о личности било корисно и веома илустративно да Министарство правде или други надлежни органи објаве нпр. податке о томе колико лица је за шест година, колико је ЗЗПЛ у примени, правноснажно осуђено за кривично дело из члана 146. КЗ-а или неко друго кривично дело у вези са незаконитом обрадом података о личности, односно да ли је уопште неко осуђен. Не само да је примере одговорности тешко, готово немогуће пронаћи, него су с тим у вези, узнемиравајуће недавне изјаве појединих представника појединих тужилаштава о "немогућности" да се неке кривичне пријаве "пронађу у електронској бази" јер указују на могућност нестанка, губитка предмета, што се извесно никако не би смело догађати. Како год било, објављивање релевантних података би сигурно потврдило велики раскорак између "казнене политике" и потреба и реалног стања које је оптерећено мноштвом проблема и озбиљних, тешких повреда закона и права на заштиту података о личности, укључујући и компромитације огромних база личних података које су биле под контролом државних органа.

Забрињавајуће је да и у области слободе приступа информацијама надлежно министарство, сада Министарство државне управе и локалне самоуправе наставља с праксом коју је три године упражњавало Министарство правде практично уопште не покрећући прекршајне поступке против прекршилаца закона.

С тим у вези посебно је неумесно да такву праксу Министарство државне управе и локалне самоуправе објашњава "разликама у тумачењу закона". Јасне и недвосмислене одредбе чланова 46, 47 и 48 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја којима су утврђени кажњиви прекршаји искључују могућност различитог тумачења и Министарство, по закону надлежно за спровођење надзора има, у оквиру функције обавезу да покреће прекршајне поступке против оних који прекршаје чине. Из године у годину почине се хиљаде прекршаја, а о стотинама њих, оних најдрастичнијх, најфлагрантнијих случајева (у којима је најчешће почињено по неколико прекршаја), иако то није обавеза Повереника, он је обавештавао надлежно министарство. И кад у последњих 10 месеци (колико је оно надлежно) Министарству за државну управу и локалну самоуправу Повереник достави 271 такав предмет, а Министарство покрене само 4 поступка, тој чињеници је сваки коментар сувишан.

 
среда, 25 фебруар 2015 09:17

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности упутио је писмо министру трговине, туризма и телекомуникација, указујући на потребу и тражећи спровођење надзора над применом Закона о електронским комуникацијама (ЗЕК), за шта је надлежно то министарство.

Непосредан повод је извршавање обавеза оператора електронских комуникација који задржавају податке о комуникацији, као и обавеза надлежних државних органа који приступају тим подацима да воде евиденцију о захтевима за приступ задржаним подацима те да најдоцније до 31.јануара, за претходну календарску годину, доставе евиденцију Поверенику. Реч је о обавези која је уведена последњим изменама ЗЕК-а, с идејом да се допринесе квалитетнијем остваривању уставних гаранција о тајности комуникација.

Државни органи који приступају подацима (БИА, МУП, ВБА) доставили су Поверенику наведене евиденције у законском року. Међутим, од свих оператора електронских комуникација (6-7 услуге телефоније, приближно 200 услуге приступа интернету) који задржавају податке о комуникацији, исту евиденцију до истека рока доставили су само Теленор и Телеком Србија.

С обзиром на неизвршавање неспорних законских обавеза, те индиције да се у неким случајевима то чини сасвим свесно, потребно да је Министарство трговине, туризма и телекомуникација надлежно за надзор над применом ЗЕК-а, спроведе надзор над операторима који нису извршили своју законску обавезу, утврди да ли неки од њих уопште воде евиденције о захтевима за приступ задржаним подацима, односно зашто их нису у складу са законом доставили Поверенику.

Повереник очекује да по спроведеном надзору Министарство покрене прекршајне поступке против одговорних оператора и одговорних лица, због неизвршавања законских обавеза. Законом је предвиђено да због неизвршавања наведених обавеза за прекршај може бити кажњено правно лице од 1-2 милиона динара, предузетник или одговорно лице у правном лицу од 100-150 хиљада динара те да се поред казне може изрећи и мера забране вршења делатности.

 
понедељак, 23 фебруар 2015 09:15

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности покренуо је поступак надзора над Републичким геодетским заводом а поводом примене одредби Закона о заштити података о личности. Овлашћена лица повереника започеће сутра поступак непосредног надзора.

Повод за покретање поступка је примена Закона о државном премеру и катасрту тачније с њим у вези примена Правилника о изради и одржавању катастра непокретности који, као саставни део садржи и обрасце чија је садржина касније јавно доступна, а који поред осталог садрже податке о личности и то: матични број лица, презиме, име, име једног родитеља, пребивалиште и адресу.

Не доводећи у питање, већ напротив подржавајући, начела јавности, поуздања и правне сигурности, које Законом о државном премеру и катастру треба да промовише и обезбеђује, повереник сматра да је неспорно да се то не може обезбедити применом наведеног Правилника.

Обрада података о личности се, сходно одредби члана 42. Устава, уређује законом. Никакав правилник (па разуме се ни поменути, који је донет још 1999. дакле целу деценију пре ступања на снагу и Закона о државном премеру и катастру и Закона о заштити података о личности), не може представљати ваљан правни основ за обраду података о личности. Исто тако, полазећи од тога да је сврха обраде личних података правна сигурност у имовинско-правним односима неопходно је оценити да ли се иста може остварити и јавном доступношћу мањег броја података о личности од оног који је данас доступан.

По окончању поступка надзора Повереник ће у сваком случају упутити иницијативу надлежном министаству грађевинарства, саобраћаја и инфрастурктуре да се одговарајућим изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру отворена питања уреде на начин који би био у складу са Уставом Србије.

 
уторак, 10 фебруар 2015 10:24

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поводом интересовања већег броја новинара и медија потврђује да је јуче примио допис родитеља мале Тијане Огњановић у коме они, у основи, моле да Повереник "ослободи Републички фонд за здравствено осигурање било какве законске обавезе чувања података, уколико она уопште постоји", и да им је он данас одговорио. Повереник је апеловао на њих да помоћ некој од болесне деце чији су им се родитељи ради тога обратили, пруже што је могуће пре.

Повереник оцењује да није добро, да је у конкретној ситуацији контрапродуктивно да се тежиште проблема "сели" у сферу заштите података о личности, јер је суштина проблема у сасвим другој сфери.

Овај случај који је с разлогом привукао велику пажњу јавности треба да представља упозорење на то да нам је у вези са прикупљањем и коришћењем средстава за хуманитарну помоћ правни поредак забрињавајуће инфериоран. Да би морали да имамо, али ипак немамо поуздане или никакве одговоре на читав низ питања која се поводом права јавности да зна нужно намећу. Нпр. о околностима, условима и последицама у којима се јавност може позвати на уплату средстава за хуманитарне сврхе на приватни рачун; о консеквенцама таквог потеза са становишта даље "поверљивости" тог приватног рачуна; о последицама ситуација у којој из било којих разлога дође до немогућности остварења прокламоване сврхе; о могућностима за "поверљиво" располагање прикупљеним средствима и након тога, итд, итд.

 

 
петак, 06 фебруар 2015 10:01

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности примио је данас, на њихов захтев, представнике Коморе извршитеља, и разговарао са њима о упозорењу на недопуштену обраду података о личности дужника - физичких лица од стране Коморе, које је Повереник пре неколико дана упутио Комори.

Повереник је још једном упозорио Комору да Правилник Коморе, ни у ком случају не може да представља ваљан правни основ за увођење обраде података о личности јер то сходно Уставу може бити искључиво закон, а не подзаконски акт.

Обрада личних података у конкретном случају супротна је Закону о заштити података о личности не само због неадекватног правног основа него и због непостојеће сврхе. Закон о заштити података предвиђа да је обрада недопуштена ако је несразмерна сврси, а у конктетном случају сврха достављања одређених података о веродостојним исправама од стране поверилаца Комори извршитеља (утврђена Законом о извршењу и обезбеђењу), је да се извшитељи који ће спроводити извршење одређују равномерно према азбучном реду њиховог уписа у именик. Та сврха може сасвим очигледно бити остварена и само обрадом података о самој извршној исправи (број исправе, место без адресе, износ потраживања), а обрада личних података дужника је сасвим непотребна са становишта те сврхе. А истовремено то би довело до тога да се, осим што извршитељи који спроводе извршење располажу подацима о личности, и у Комори формира непотребна а огромна база личних података и самим тим отвори ризике у вези са начином и дужином чувања, заштитом, евентуалном злоупотребом података итд.

До недопуштене обраде података о личности од стране Коморе дошло је поред осталог и зато што је Министарство правде дало сагласност на "Правилник о садржини и начину подношења захтева Комори извршитеља за одређивање надлежног извршитеља" притом пропустивши да укаже Комори да су одредбе које предвиђају обраду података о личности неуставне и несврсисходне.

Представници Коморе су потврдили да у потпуности разумеју упозорење Повереника, да ће без одлагања престати са недопуштеном обрадом података о личности, уништити прикупљене податке о личности, а Правилник Коморе довести у склад са одредбама Закона о заштити података о личности.

 

model-zakona-baner-cir

Статистика

  • Збирни месечни статистички подаци у области доступности информацијама и заштите података о личности

    на дан 27.2.2015.

    У ПРОЦЕДУРИ: 3.843

    ОБРАЂЕНО: 32.708

    Опширније...

centralni-registar-baner-cir

АДРЕСАР 
ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР

О Централном регистру
Претрага Централног регистра
КОНТАКТ

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
Булевар краља Александра 15, Београд 11000
Тел: +381 11 3408 900     Факс: +381 11 3343 379
Емаил: office@poverenik.rs